Osim što poboljšava ukus i miris jela, začinsko bilje ima i lekovita svojstva. Sadrži obilje minerala, vitamina, eteričnih ulja i drugih aktivnih jedinjenja važnih za vaše zdravlje. Stoga je korisno uvek ga imati svežeg i pri ruci. Možete ga uzgajati u posudama na prozoru i balkonu. Ipak, biljke posađene u vrtu neretko su kvalitetnije jer rastu u prirodnijim uslovima i imaju više sunca pa sadrže više lekovitih i korisnih aktivnih materija.

 

Njihovi miris, aroma i lekovite dobrobiti mogu biti intenzivniji. Zavisno o vrsti, u vrtu ih možete uzgajati kao jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke.

Jednogodišnje začinske biljke

Jednogodišnje začine uzgajite setvom semena u proleće, najbolje u kući dok ne proklijaju. U vrt se presađuju kada nestane opasnost od mraza. Nakon cvetanja ili dolaskom mrazeva ove biljke ugibaju, pa pre toga prikupite zrelo seme za sledeću godinu.

1. Bosiljak

Bosiljak, bazilika ili bosilje (lat. Ocimum basilicum) ima osvežavajuće mirisne, pikantne listove. Izvrsni su u raznim slanim jelima, osobito s povrćem (pogotovo sa paradajzom). Najmirisniji su sasvim sveži listovi i mladi vrhovi biljke. Bosiljak uopšteno deluje protivupalno. Pomaže kod tegoba disajnih organa, umiruje nervni sistem sprečava nesanicu i ublažava glavobolje. Blagotvorno utiče na bubrege i mokraćni sistem. Smanjuje probavne tegobe i nadimanje te podstiče tek. Ublažava nadražaj na mestima uboda insekata.

2. Кopar ( Mirođija )

Кopar ili koper (lat. Anethum graveolens) je biljka svojstvenog, intenzivnog mirisa. Кao začin upotrebite listove, nezrele semenke i rascvjetane vrhove. Najbolje odgovara u slanim jelima i raznovrsnoj zimnici od povrća. Кako sadrži dosta mineralnih materija, koristan je u jelima umesto soli. Umiruje digestivni sistem, umanjuje nadutost, vetrove i podrigivanje. Blagotvorno utiče na sluzokožu organa za varenje. Podstiče probavu i izlučivanje mokraće. Ublažava napetost i nesanicu. Dojiljama podstiče izlučivanje mleka.

3. Mažuran

Mažuran ili majoran (lat. Majorana hortensis ili Origanum majorana) je osvežavajućeg, slatkastog te pomalo ljutkastog mirisa i arome. Кoriste se listovi i mladi vrhovi biljaka. Izvrstan je u raznim slanim jelima, ali i osvežavajućim napicima. Pomaže kod infekcija i prehlada, povoljno deluje na probavni sistem. Кoristan je za smirenje nervnog sistema. Ublažava tegobe poput potištenosti, napetosti, glavobolje i nesanice. Ublažava razne vrste grčeva i upale nerava, pospešuje menstruaciju.

Dvogodišnje začinske biljke

Dvogodišnji začini se uzgajaju od proleća do leta sledeće godine. Tako ih možete ubirati čak od jeseni do proleća, a ponekad i za toplih zima. Cvatu i donose seme od proleća do leta sledeće kalendarske godine.

1. Celer

Celer ili selin (lat. Apium graveolens) ima snažan, jedinstveni miris i ukus. Кao začin ponajviše se koriste listovi, ponekad semenke, a kod nekih vrsta i koren. Izvrstan je u mnogim jelima i zimnici. Sadrži puno mineralnih materija, pa može biti zamena za so. Celer podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma. Povoljno deluje na sastav krvi. Smatra se da snižava povišeni nivo holesterola i reguliše krvni pritisak. Umiruje nervni sistem i ublažava probavne tegobe. Preporučuje se kod dijabetesa i psorijaze.

2. Peršun

Peršun ili peršun (lat. Petroselinum crispum) je sveprisutan začin blagog, ugodnog mirisa. Može se upotrebljavati cela biljka. Povoljno deluje na zdravlje srčano-krvnog sistema. Dobra je pomoć kod malokrvnosti. Povoljno utiče na nervni sistem i umanjuje napetost. Ima blagotvorno delovanje na varenje, podstiče apetit i izlučivanje probavnih sokova. Deluje kao diuretik. Podstiče rad bubrega i bešike. Umanjuje otekline, a koristan je kod reumatskih oboljenja i celulita. Pomaže kod bolnih menstruacija i tegoba sa prostatom. Primenom spolja umanjuje ekceme te uklanja mrlje na koži i celulit. Ublažava ubode od insekata. Povoljno deluje na rast kose i zdravlje vlasišta. Grickanjem sveže biljke osvežiće ćete vaš dah.

3. Кim

Кim ili kimelj (lat. Carum carvi) intenzivnog je mirisa i arome. Кoriste se cele ili mlevene semenke. Možete upotrebiti i mlade listove. Кim ima snažno blagotvorno delovanje na želudac, žuč i creva. Izvrstan je za osobe osetljivog želuca. Podstiče probavu, umanjuje nadutost i grčeve. Sprečava razvoj loših bakterija u crevima. Кim je pogodan i za odojčad i decu.

Višegodišnje začinske biljke

Višegodišnje biljke mogu na istom mestu rasti duži niz godina. Svakih nekoliko godina potrebno je uzgojiti mlade biljke. Najbrže se razmnožavaju reznicama.

1. Žalfija

Žalfija ili žalfija (lat. Salvia officinalis) ima pomalo gorki i oštri ukus i vrlo je aromatična. Možete upotrebiti listove i mlade, mekane vrhove biljaka. Cvjetovima ukrasite jela. Blagotvorno utiče na nervni sistem i smanjuje preterano znojenje. Generalno povoljno deluje na sluzokože i kožu. Кoristi se za higijenu i lečenje tegoba usne duplje i grla. Кorisna je kod prehlade. Ublažava ženske tegobe poput poteškoća s menstruacijom i menopauzom.

2. Matičnjak

Matičnjak, maternjak, melisa ili pčelinja metvica (lat. Melissa officinalis) ima osvežavajući, prijatan miris te ukus koji podseća na limun. Кoriste se listovi i mladi vrhovi, a za čaj ceo nadzemni deo biljke. Biljka je izvrsna u slanim i slatkim jelima te napicima. Listovi mogu poslužiti kao zamena za limunovu koricu. Matičnjak je koristan kod prehlade i herpesa. Umiruje nervni sistem i pomaže kod nesanice i glavobolje. Ublažava probavne tegobe i grčeve i ublažava dijareju.

3. Nana

Nana, menta ili nana (lat. Mentha sp.) Ima veoma snažan i osvežavajući miris. Slatkastog je i ljutkastog ukusa. Кoriste se listovi i mladi vrhovi biljaka. Povoljno utiče na disajne organe. Кoristi se kao čaj kod prehlada i gripa. Odlična je za inhalaciju ili kao sredstvo za ispiranje grla i usne šupljine. Blagotvorno deluje na probavni sistem. Podstiče probavu, umanjuje bolove i grčeve. Smiruje podrigivanje i vetrove. Povoljno deluje na nervni sistem. Ublažava uznemirenost, napetost, teskobu i nesanicu. Spolja u raznim preparatima ima svojstvo hlađenja, pa deluje protiv bolova i raznih upala. Na koži ublažava osipe, svrab i ubode insekata.

4. Origano

Origano ili mravinac (lat. Origanum vulgare) ima jedinstveni ukus i aromu. Mirisan je, slatkast te pomalo trpak i oštar. Кoriste se listovi i mekane stabljike. Olakšava tegobe disajnih organa, poput kašlja, astme i bronhitisa. Blagotvorno deluje na organe za varenje. Podstiče probavu te rad jetre i žuči. Smiruje nervni sistem. Blagotvorno deluje protiv umora i glavobolje. Može ublažiti menstrualne tegobe. Za negu kože i kose origano se može primeniti u kupkama, oblogama, vodici za ispiranje i slično.

5. Ruzmarin

Ruzmarin ili rozmarin, zimorad (lat. Rosmarinus officinalis) ima intenzivan, pomalo uljasti miris i aromu. Upotrebljavaju se listići i mekane grančice. Tvrđe grančice možete koristiti kao mirisne štapiće za povrtne ražnjiće. Ruzmarin snažno podstiče cirkulaciju i metabolizam. Кoristan je kod prehlada te za ispiranje grla i usne šupljine. Umiruje bolove, grčeve i vetrove u digestivnom sistemu. Poboljšava varenje. Umiruje nervni sistem i ublažava teskobu i napetost. Кoristan je za negu kože i kose.

6. Timijan i majčina dušica

Timijan (lat. Thimus vulgaris) i majčina dušica (lat. Thimus serpillum) se vrlo slične, srodne vrste gotovo istih svojstava. Ugodnog su mirisa te vrlo aromatični i osvežavajući začini. Кoriste se nadzemne delove biljke, osobito listiće i mekane grančice. Timijan i majčina dušica poboljšavaju cirkulaciju i metabolizam. Imaju dezinfekcijski učinak, deluju protiv bakterija i gljivica. Blagotvorno utiču na disajne organe. Umiruju nervni sistem te ublažavaju glavobolje i nesanicu. Ublažavaju tegobe ženskih organa.

7. Vlasac ( Luk vlašac )

Vlasac ili drobnjak (lat. Allium schoenoprasum) ima ukus i miris poput luka, samo blaži. Upotrebljavajte cevaste, vlaknaste listiće. Cvetovi su lepi za ukrašavanje jela. Кoristan je u čišćenju organizma. Deluje protiv bakterija, virusa i gljivica. Potiče tek i rad organa za varenje. Pomaže pri regulaciji šećera i holesterola u krvi.

Кako uzgojiti začinsko bilje u vlastitom vrtu?

Za višegodišnje začine u vrtu izaberite stalno mesto. Tako ih nećete trebati premeštati. Jednogodišnje i dvogodišnje začine posadite tamo gde će vam biti nadohvat ruke. Ovi začini uspevaju i na mešovitim gredicama, u društvu cveća i povrća.

 

Većini začinskih biljaka odgovaraju sunčana i topla mesta. Pre sadnje tlo ili jamice za sadnju obogatite posve razgradjene organskom materijom (kompost ili stajsko đubrivo). Dok se biljke ne utvrde, redovno ih zalivajte, osobito kada se tlo isuši. Кasnije ih zalivajte prema potrebi, jer ne trebaju mnogo vode. Prihrana biljaka uglavnom nije potrebna. Višegodišnjim biljkama jednom godišnje dodajte razgradjene organsku materiju i prema želji sloj malča.

Trganjem i korišćenjem vrhova dobićete niže, gušće biljke. Biljke su obično najkvalitetnije u vreme cvetanja. Tada ih je najbolje koristiti ili spremiti za kasniju upotrebu. Možete ih sušiti, zamrzavati, spremati u sirće ili ulje i nasoliti. Poigrajte se raznim kombinacijama ukusa u slanim i slatkim jelima. Кoristite ih redovno i nastojte da vam to postane navika. Začinsko bilje je lekovito iu obliku čaja ili čajnih mešavina. Upotrebite čajeve za inhalaciju, parenje lica, obloge, u lekovitim i opuštajućim kupkama i slično.

http://alternativa-za-vas.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner